Bitni su pobeda i koeficijent

Plasman u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencije, i dalje, više govori o slabašnom protivniku iz Luksemburga, nego o konkretnom kvalitetu crno-belih. Ipak, najvažnije je da je Partizan prošao dalje i nastavio svoju evropsku priču.

Fudbaleri Partizana eliminisali su Unu Štrasen i preskočili prvu prepreku ka plasmanu u ligašku fazu UEFA takmičenja, na šta čekaju od sezone 2022/23.

Ako želimo da sagledamo dvomeč sa luksemburškim timom na realan način, moramo dodati i start u Superligi Srbije, jer su se izabranici Saše Ilića u uvodne dve runde domaćeg prvenstva mučili sa doskorašnjim prvoligašima i to jeste, ili bi bar trebalo, da upali po koji alarm u Humskoj ulici. Odnosno da su potrebna pojačanja, o čemu se nije libio da govori ni sam trener kluba.

Una Štrasen, ekipa koja je u Beograd stigla nagrađena za spostveni istorijiski poduhvat i eliminaciju La Fiorite na startu kvalifikacija, nije bila niti je smela biti pretnja za crno-bele.

Za razliku od nekih ranijih godina, crno-beli su imali sreće na žrebu. Malo je nedostajalo da ih pogleda još jednom, jer je Tobol tek nakon penala izbacio Panevežis. Tako da sledi put u Kazahstan. Partizan bi i sa ovim rosterom trebalo da je favorit, ali za dodatne mečeve na jesen, mora doći još neko.

Posao je odrađen u Humskoj, uzvratni duel jeste bio odrađivanje posla sa mnoštvom izmena. Činjenica je da je sve to moglo i trebalo da izgleda bolje, ali ukoliko crno-beli izbore plasman u ligašku fazu, da li će se iko toga sećati i da li će uopšte biti bitno.

O igri koja mora biti na višem nivou pričao je i Saša Ilić. Dakle, nema onih u zabludi.

Šef struke Partizana dobio je pojačanja "na vreme", četvoricu novajlija pre priprema i još jednog tokom istih. Ali, nije dovoljno.

Utakmice protiv Štrasena, Zemuna i Mačve pokazale su da u Humskoj mora doći zadnji vezni, pozicija koja nedostaje odlaskom Vanje Dragojevića. Jer tu smo, primera radi, gledali i Samsona. Priča sa Oumom iz praške Slavije se zakomplikovala i od skoro rešenog posla, došlo se do velikog znaka pitanja pored njegovog imena.

Izostanak takvog tipa igrača potencijalno se odražava na kompletan defanzivni izgled ekipe. Partizan je primio dva gola od Zemuna i potom jedan od Mačve sa igračem više, i to je verovatno i razlog zbog kog Saša Ilić i dalje traži najbolje opcije na tri pozicije u zadnjoj liniji. Ono što je sigurno je Milan Roganović na desnom beku, ali u iščekivanju Marija Jurčevića, Samson i Đurđević dele minute na levom boku, Vukašina smo gledali i kao štopera, a u četiri meča do sada, već je Ilić koristio petoricu igrača na dve štoperske pozicije. A, verovatno je to mesto na terenu gde treneri najmanje vole da eksperimentišu.

Za razliku od nekih ranijih godina, crno-beli su imali sreće na žrebu. Malo je nedostajalo da ih pogleda još jednom, jer je Tobol tek nakon penala izbacio Panevežis. Tako da sledi put u Kazahstan. Partizan bi i sa ovim rosterom trebalo da je favorit, ali za dodatne mečeve na jesen, mora doći još neko.