Jedna reč – šteta!

Prelepih 90 minuta u Humskoj koji pokazuju da klub itekako može više i bolje.

Kada u Beograd dolaze Real Madrid, Arsenal, Porto... Uvek ima onih "fudbalskih entuzijasta" koji bi pre da pogledaju protivnika nego svoj tim, ali četvrtak je bio dan rezervisan isključivo za Partizan. A, on je "partizanski" izgubio.

Leto sa pet pobeda u šest utakmica nije bilo dovoljno za jesen u Evropi četvrtu godinu zaredom i to je katastrofa. Finansijski, igrački, organizaciono. Kada prođe period žaljenja za propuštenim šansama, pre svega u Madridu, ali i u prestonici Srbije, doći će se do odgovora da recept za kakvo-takvo ozdravljenje kluba postoji.

Početak me je podsetio na Fenerbahče 2008. sa sve Raćom Petrovićem kao debitantom, sada direktorom, a Veljkom Paunovićem kao strelcem, u Humskoj u četvrtak kao selektorom Srbije. Odlučno, hrabro i napadački. Sekova stativa, Milićev milimetarski ofsajd. Opet potom jeftino primljen pogodak. Jeftin, a skup. Kao Bouvijev sa 40 metara ili onog momka iz AZ Alkmara čijeg se imena i ne sećam. Bobadilja još za mlađe, stariji pamte i bolnije momente. Baš onako kao iz uvoda - partizanski.

Leto 2026. nije prijatno, pogotovo u Superligi Srbije, gde je Partizan pretposlednji i to tako ne sme biti, prvi su toga sigurno svesni ljudi u klubu, ali da li zaista neko misli da Danko Lazović, Saša Ilić i Radosav Petrović ne žele najbolje Partizanu?

Ali, sa ovakvom energijom, željom, borbenošću svih u Humskoj, počevši od igrača na terenu, preko klupe sa stručnim štabom, a veoma bitno i sa punim tribinama, 90 minuta protiv Hetafea vratili su sve one kojima je bliska crno-bela boja u neka lepša vremena. Jer u istoriji ovog kluba nisu samo gorepomenuti, nego i Saša Đorđević i Kleo i Milivoje Ćirković. Kako je rekao Saša Ilić na konferenciji pred Hetafe: "Ogrejaće (opet, prim. aut) valjda jednom i kod nas".

Da li je veče protiv Hetafea dovoljno? Rezultati kažu da nije, ali situacija je mnogo zamršenija. Svaki navijač Partizana želi svoj klub u Evropi i da ga vidi kako osvaja titulu šampiona. Od toga neće biti ništa ni ove sezone. Da li to zvuči pomalo poražavajuće reći u avgustu? Možda, ali tako je. Isto tako, svaki navijač Partizana je u četvrtak video koliko igračima znači ispunjen stadion, a naredna prilika za to je koliko u ponedeljak i to je već ozbiljan test.

Šta može biti cilj sada? Na krilima ove atmosfere i energije, napasti pehar u Kupu, osvojiti trofej posle osam godina, krenuti naredno leto u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a za to vreme uprava da radi ono što je i do sada, da smanjuje nasleđeni dug.

Leto 2026. nije prijatno, pogotovo u Superligi Srbije, gde je Partizan pretposlednji i to tako ne sme biti, prvi su toga sigurno svesni ljudi u klubu, ali da li zaista neko misli da Danko Lazović, Saša Ilić i Radosav Petrović ne žele najbolje Partizanu?