Kako je "Španac" postao najveći Argentinac svih vremena

Lionel Mesi je dva puta stavljao tačku na reprezentativnu karijeru. Da se prva tačka nije pretvorila u zarez pre 10 godina, danas bi Leo bio "persona non grata" broj jedan u Argentini. Ovako, desetine hiljada ljudi u plavo-belom ispratilo je kroz suze na "Monumentalu" u penziju najvećeg ikada u istoriji svoje reprezentacije. A put do tog zvanja ne da je bio trnovit, nego i blatnjav, blokiran, krivudav i dug, dug, dug...

Mesi je rano zasenio čitav svet. Dok je sa 28 godina primao svoju petu Zlatnu loptu, planeta mu se već uveliko klanjala i gledala na njega kao na fudbalski dar od Boga... Ali za Argentince - bio je i dalje niko i ništa. Znate kako kažu, najteže je prorok u svom selu biti. Dokle god on reprezentaciju nije popeo na vrh - koji god - sve silne uspehe sa Barselonom mogao je da okači mačku o rep. Jer se u zemlji koja živi za fudbal i od njega, karijera igrača vrednuje u odnosu na ono što je doneo svojoj naciji i njenim ljudima. A Mesiju to, nekako, baš dugo nije išlo od ruke...

Javnost se bavila jačinom njegovog glasa tokom intoniranja himne, smislila posebnu uvredu ("pecho frio", slabić/nema vrele krvi) i tražila u Leovom govoru španske fraze da bi dokazala da je otuđen od svoje nacije! Znate kako nam je svima čudno jer Mesi, kao globalni superstar koji je tolike godine proveo u Evropi, ne zna da bekne engleski ni dan danas. Možda se odgovor krije upravo u pomenutom - strahu da ne bude protumačen pogrešno u Argentini.

Naročito mu se spočitavalo to da "nije dovoljno gladan" jer nije rastao po argentinskim divljinama, već u uglednoj "La Masiji", zbog čega je svaki povratak u domovinu značio proživljavanje iste agonije iznova i iznova. 

"Kukavica, samo mu je novac bitan, nek ostane tamo, ne oseća dres - on je 'galjego', nije naš!", najčešće su uvrede sa kojima se suočavao Mesi kod kuće, a o čemu je svojevremeno pisao argentinski pisac Hernan Kasćari. I kada je Leo čuo za ovaj deo priče, javno je priznao da je ronio suze zajedno sa suprugom jer su probuđena mnoga potisnuta, a gorka sećanja u njemu. "Galjego" je, inače, tamošnji pogrdan sleng izraz koji se koristi za došljake iz Španije - dakle, Mesija su njegovi sopstveni sunarodnici doživljavali kao tuđeg dok mu se svet divio!?

Sve je kulminiralo 2016, posle trećeg vezanog poraza u velikom finalu (na SP od Nemačke, pa od Čilea u Kopa Americi dva puta na penale). Pazite, jedan Maradona je, navodno ne znajući da su kamere uključene, izjavio da Leo "nema ličnost i karakter da bude vođa". Javnost se bavila jačinom njegovog glasa tokom intoniranja himne, smislila posebnu uvredu ("pecho frio", slabić/nema vrele krvi) i tražila u Leovom govoru španske fraze da bi dokazala da je otuđen od svoje nacije! Znate kako nam je svima čudno jer Mesi, kao globalni superstar koji je tolike godine proveo u Evropi, ne zna da bekne engleski ni dan danas. Možda se odgovor krije upravo u pomenutom - strahu da ne bude protumačen pogrešno u Argentini.

"Ne želim španski akcenat, niti želim da izgubim bilo kakvu identifikaciju sa svojom zemljom", svojevremeno je bio čak i prinuđen da se pravda dok ga je pratio nadimak "galjego".

Dakle, toliko daleko se išlo da verovatno nema sportiste koji bi izdržao tu količinu pritiska. Morao je da izađe i kaže da je "dao sve od sebe, ali da jednostavno ne ide". U tom momentu je bilo zabranjeno da se ime Lionel stavlja u istu rečenicu sa božanstvom zvanim Dijego Armando Maradona. Ipak, srećom po Mesija, Argentinu, i sve nas koji volimo fudbal - tu nije bio kraj. Svesno je pristao na nastavak patnje, novu hrpu uvreda i produžetak agonije samo kako bi im svima dokazao da nisu u pravu. 

Mic po mic, protiv Benina se oprostio kao najbolji u istoriji fudbalske velesile kakva je Argentina. Probio je led 2021. na "Marakani", naredne godine uzeo Mundijal i umalo ga odbranio u SAD ovog leta. I tim uspesima selekcije je sam najviše doprineo - u Kataru je postao prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u svakoj pojedinačnoj fazi jednog Mundijala, ima najviše odigranih utakmica (34) i najbolji je asistent (12) ikada na SP, dvaput je proglašavan najboljim igračem...

Ima tu još mnogo dostignuća o kojima bi moglo do sutra da se piše, ali sigurno da ništa ne može da se meri sa ličnom satisfakcijom koju je Mesi doživeo ubedivši celu Argentinu u suprotno. Sa momentom kada kamen veličine Rusije pada sa srca i kada se krug konačno zatvara. Sa trenutkom kada više niko nema pravo da kaže: "Nisi ostavio srce i dušu za Argentinu". Jer Leo je sve do pred kraj karijere zapravo samo jurio validaciju iz svoje zemlje. I, zato, kad god neko krene da izusti "vargentina", ima puno pravo da kaže - "meni niko ništa nije poklonio".