Gloria Eterna

"Večna slava", ispisano je na panou ispod koga igrači prolaze pred utakmice južnoameričke Lige šampiona. Kopa Libertadores je u moderno doba fudbalske trigonometrije, poslednje uporište romantizma u najpopularnijoj igri na svetu. Upravo zato slogan takmičenja dodatno dobija na značaju.

Da, i u Evropi su pobednici heroji, njihovi gradovi su u transu nekoliko dana, ali je sve manji broj onih koji će svojim potomcima prenositi utiske sa tih proslava i učiti ih da čine isto, kada bude došlo njihovo vreme da zbog ekipe za koju navijaju prolaze kroz paletu emocija, od onih najuzvišenijih do onih autodestruktivnih. U digitalno doba, najviše čemu bilo ko može da se nada je da će kroz mimove na društvenim mrežama doživeti čuvenih vorholovskih 15 minuta slave. Sportisti nisu izuzetak, pa čak ni oni najbolji i najpoznatiji.

"Zeleni kontinent", takođe, ide u tom smeru, ali nećete naći nijedan drugi, gde je moguće da izvesni Gabrijel Aranda poštujući poslednju želju dede Valentina, iskopa njegovu lobanju i odnese je na čuveni "El Silindro" u Aveljanedi na proslavu titule Rasinga. "Rolling bones on rolling stones for rolling balls" , što bi rekao pesnik. Morbidno?. Bez ikakve sumnje, ali i šarmantno na način nepojmljiv Starom svetu.

Većina Južne Amerike, računajući tu i na dobar deo Brazila, priželjkuje da ishod bude kao na platnu, da glavni antagonista ode bilo gde, osim ka "večnoj slavi". Trijumf Palmeirasa, ili Fluminensea doneo bi mlako uzbuđenje, tako da ako stavljate novac na pobednika, ovaj put nemojte razmišljati glavom, već srcem.

Takvih primera ima bezbroj, ali da budemo malo prijemčiviji za tanana osećanja onih koji piju bezalkoholno pivo i rabe "vajp" sa minimum nikotina na tribinama stadiona koji više liče na šoping molove, a manje na mesta nekada ekskluzivno namenjena onima na čijim leđima počiva ekonomija sveta. Finale Kopa Sudamerikane 2019. godine ostaće upamćeno ne po samoj utakmici, već po nastupu pre nje. Bend "Los Palmeras" izvodio je pesme koje važe za neoficijalne himne argentinskog kluba Lanus, čiji navijači su se tom prilikom, a bilo ih je na desetine hiljada na tribinama u Asunsionu, smejali, plakali, padali u nesvest.

Paleta emocija, sećate se? Pogledajte na Jutjubu, pre nego što ga monetizuju, vredi svake sekunde. Ako pred kraj koncerta ne budete svesno ili nesvesno pevušili "Soy Sabalero"!, proverite imate li puls još uvek. Ako je bitno Lanus je izgubio, a i to je tako potpuno južnoamerički.

Ove sezone, na red u Libertadoresu došla su polufinala, tri brazilske i jedna argentinska ekipa. Estudijantes je u društvu Fluminensea, Palmeirasa i branioca titule Flamenga i daje mu se minimum šansi da peti put ode do trona. Za fudbal bi bilo dobro da barem još jednom reprezent onih u besparici pošalje kući najmoćnije, a moćnijeg od Flamenga nema.

Crveno-crni iz Rio de Žaneira podsećaju na detektiva Alonsa Harisa iz kultnog filma "Training Day". Čuvena replika Oskarom nagrađenog Denzela Vašingtona glasila je: "I run sh*t here, you just live here". Otprilike tako i Flamengo gleda na stvari, u žrebu u kome će mu baš Estudijantes biti rival u borbi za finale.

Većina Južne Amerike, računajući tu i na dobar deo Brazila, priželjkuje da ishod bude kao na platnu, da glavni antagonista ode bilo gde, osim ka "večnoj slavi". Trijumf Palmeirasa, ili Fluminensea doneo bi mlako uzbuđenje, tako da ako stavljate novac na pobednika, ovaj put nemojte razmišljati glavom, već srcem.