Dragomir Okuka, prvi čovek Trenerske organizacije FSS za Arenu: Razočaran sam smenama u Superligi, lakše je bilo biti trener kod Arkana

Srpski fudbal ponovo se suočava sa starim problemom, treneri odlaze pre nego što dobiju priliku da izgrade ekipu i pokažu šta znaju. Za samo 11 kola su promenjeno je sedam trenera, a takav bilans zabrinjava Dragomira Okuku, predsednika Trenerske organizacije Fudbalskog saveza Srbije. 

Nekadašnji trener Obilića, sa kojim je osvojio titulu prvaka države, i Legije iz Varšave, koju je doveo do šampionskog trofeja Poljske, iz sopstvenog iskustva govori o promenama u fudbalu, položaju struke, odgovornosti klubova i nedostatku strpljenja rukovodećeg kadra u klubovima.  

U razgovoru za portal Arena sport, on se osvrnuo i na mlade trenere, njihovo obrazovanje, ugovore koje potpisuju, ali i na vreme kada je radio u Obiliću, u eri Željka Ražnatovića Arkana.

Foto: FSS

 

Sedam smena u prvih 11 kola nije samo statistički podatak. To je i povod za pitanje zbog čega klubovi tako brzo gube poverenje u trenere koje su prethodno sami izabrali. Okuka smatra da srpski fudbal mora ozbiljnije da pristupi tom problemu, naročito u trenutku kada sve više mladih stručnjaka dobija priliku da vodi superligaške ekipe.

Iskusni trener, koji je tokom karijere radio u Srbiji, Poljskoj, Grčkoj, na Kipru i u Kini, a sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao do polufinala Evropskog prvenstva 2006. godine, ne beži ni od odgovornosti trenera. Naprotiv, poručuje da oni moraju da nastave da uče, da se usavršavaju i da budu pažljiviji prilikom prihvatanja poslova. 

Kako gledate na činjenicu da je sedam trenera smenjeno u prvih 11 kola Superlige?

"Nedavno smo imali jedan dobar seminar, na kojem je Marko Nikolić održao kvalitetno predavanje, kao i ja. Tada sam pohvalio odluku naših klubova da se okrenu mlađim trenerima, ne potcenjujući starije. Dosta mladih stručnjaka dobilo je šansu. Tu mislim na Marka Savića, Marka Jakšića, Radomira Kokovića, Marka Neđića ... Upravo sam to pohvalio, ali sam naglasio da klubovi moraju da imaju strpljenja sa njima. Kao što imaju strpljenja sa igračima, tako moraju a ga imaju i sa mladim trenerima. Ako su im već ukazali poverenje, trebalo bi onda da im veruju, da ih sačekaju i budu strpljivi. Tek tada mogu da očekuju rezultate. Sve su to perspektivni, mladi i ambiciozni treneri. Nažalost, ova nedelja me je u svemu tome demantovala. Mislim da su klubovi rano izgubili strpljenje. Ostaje ta boljka kod nas da se treneri brzo i lako menjaju, odnosno da su krivi za sve", rekao je Dragomir Okuka, prvi čovek Trenerske organizacije Srbije. 

Ima li odgovornosti trenera za brze i česte smene, kako je moguće da se ne zaštite na vreme?

"I trenerima sam na neki način sugerisao da ne žure i da posao ne prihvataju po svaku cenu. Znam da svaki trener iskonski želi da dobije šansu u Superligi, jer se za to školovao, ali sam im rekao da ne žure, da budu strpljivi i da dobro odmere svaki korak. Kada dobiju priliku, moraju da nastave da se edukuju, razmenjuju iskustva i obrazuju. Danas je trener mnogo više od onoga što je bio u moje vreme. Mora da bude lider, da se nametne navijačima, medijima, rukovodstvu, a da ne govorim o igračima. Autoritet može da izgradi samo znanjem. Sve u trenerskom poslu i fudbalu je prolazno, osim autoriteta koji se stiče znanjem. Zato treneri moraju da se naoružaju znanjem i da se potrude da taj autoritet što duže traje. To je sugerisao i Marko Nikolić u svom predavanju. Trener mora stalno da uči i nadograđuje znanje. Imam osećaj da naši treneri misle da su sve završili kada dobiju PRO licencu. To je užasna greška. Koliko brzo dobiju šansu, još brže je izgube. Misle da će malo raditi u Srbiji, a onda otići u inostranstvo. Međutim, ako u startu, posle tri ili četiri utakmice, budu smenjeni, teško će neki klub ponovo odlučiti da im pruži priliku. Zato im govorim da moraju da se pripremaju za posao koji ih čeka. Profesionalna licenca samo je papir koji im omogućava da rade, ali znanje se stiče svakodnevno". 

Foto: MN Press

 

Možda im nedostaje dobar savet, kako i šta da čine kada završe PRO licencu, da li vi kao iskusan trener možete da im pomognete?

"Nije sramota pitati mlađeg kolegu, a još manje iskusnijeg. Kažu da smo mi iskusniji treneri staromodni. To nije tačno. Fudbal je i u moje vreme, kada sam ga igrao i radio kao trener, i danas samo igra. On se igra i to je konstanta koja se ne menja. Sve ostalo je dostupno: kako pripremiti igrača, kako taktički nadmudriti rivala ... Nije sramota konsultovati iskusnije trenere. Najteže je u životu obratiti se ljudima, u bilo kom poslu. Čitava poenta mog izlaganja jeste da treneri moraju da se edukuju, obrazuju i razmenjuju iskustva. Životna iskustva su veoma važna. Mlade trenere ne treba da bude sramota da traže savet. Tako će duže trajati".

Zbog čega se treneri tako kratko zadržavaju u superligaškim klubovima?

"Najveća boljka i jeste to što naši treneri, posebno u Superligi, kratko traju. Imamo primere da smo uspeli da se dokažemo kao struka u inostranstvu, ostvarimo dobre rezultate. Tu mislim na Marka Nikolića, Vladiira Ivića, Vuka Rašovića, Žarka Lazetića, koji je osvajao trofeje. Nigde nije lako osvojiti trofej, ni u Saudijskoj Arabiji, Kini, Litvaniji, Poljskoj, da ne nabrajam dalje. Nije važno koji je nivo lige ili rang takmičenja, trofej je trofej. Gde god da radite, ne takmičite se samo sa domaćim trenerima. Tu su i stranci, Španci, Italijani, Hrvati i drugi. Iskreno, ponadao sam se da ćemo, kada je došla ta plejada mladih trenera, na neki način krenuti napred. Na našu žalost, sedam trenera smenjeno je u 11 kola. To je gotovo pola lige".

Foto: FSS

 

Šta mislite zbog čega je to tako?

"Sve probleme u jednom klubu rukovodstvo rešava smenom trenera, što je strahovita greška. Ono što je opasnost, ne samo kod nas već i u svetu, jeste to što se treneri sve manje pitaju u klubovima. Sve više se pitaju predsednici, vlasnici i sportski direktori. Oni koji ulažu novac obično mnogo bolje plaćaju igrače nego trenere. Kada igrač slabo igra, rukovodstvo kluba ne smatra njega krivim, već trenera. Naravno da će smeniti trenera jer ne može da otera igrača kojeg je platilo tri puta više. Treneri danas na mnogo toga ne mogu da utiču. Ne odlučuju uvek o dovođenju igrača, o tome ko će igrati, kako će se igrati i ko će biti u timu. Ako nema rezultata, trener je kriv, a nije ni birao igrače niti ih je selektirao u skladu sa svojom vizijom. Ipak, kao što sam rekao i treneri su krivi zbog nestrpljenja i želje da što pre dobiju posao. Uskoče u to "sedlo", misleći da će ih poslužiti sreća i da će duže trajati. Nažalost, ovo je surov i težak posao. Razočaran sam ovim smenama".

A, kako je bilo kod Željka?

Osvrnuo se Okuka i na period kada je on radio, a krajem devedesetih godina bio je trener Obilića u eri pokojnog Željka Ražnatovića. Mnogo se priča o toj tituli i tom periodu, a Okuka otkriva da li je bilo teže raditi tada kod Arkana ili danas:
"Danas je teže raditi kao trener nego tada. Radio sam u vremenu koje je bilo veoma teško. Mnogi ljudi koji su tada radili u fudbalu su ubijeni. Postojala je percepcija da ima dosta kriminala u fudbalu, ali treneri se nisu tako lako menjali. Kod jednog Arkana bio sam trener 11 meseci. Mislim da se tada trener više poštovao. Mnogo više. Ljudi mi ne veruju, ali meni Arkan nikada nije rekao da stavim ovog ili onog igrača da igra. Možda sam radio onako kako je on mislio da treba, pa sam zato u Obiliću proveo 11 meseci. Ne znam.
Nikada mi nije govorio kako ću da radim. Verujem da je tako bilo i u drugim klubovima. Bez obzira na to što mnogi misle da je tada bilo teže, iz svog iskustva govorim da je danas trenerima mnogo teže da rade nego u to vreme, iako je u fudbalu tada bilo dosta ljudi koji su kasnije ubijeni. Iskreno, zbog svega što se dešava sada zabrinut sam za našu trenersku struku".

Šta Trenerska organizacija FSS može da uradi kako bi se zaštitili treneri?

"Veoma malo po tom pitanju. Kada sam preuzeo trenersku organizaciju, pregledao sam sve ugovore i pravilnike. Svi su sjajno napisani i tu nema šta da se doda ili oduzme. U svim sporovima koje su naši treneri imali sa klubovima u poslednje tri ili četiri godine, struka je dobijala. To znači da su naši treneri zaštićeni u Super i Prvoj ligi. Kod nas ima dosta novca, što me je iznenadilo, i treneri su dobro plaćeni. Međutim, nažalost, prihvataju da potpišu nešto što ne bi trebalo, samo da bi dobili posao. Potpisuju da klub može da ih smeni kad god poželi. Kada bi u ugovor stavili klauzulu o obeštećenju, kao što se radi u inostranstvu, klub bi morao da razmisli dobro pre smene. Treneri imaju pravo na to, ali zarad posla često ne traže takvu zaštitu. Onda nastaje problem kada nam se obrate. Šta mi možemo da uradimo kada su već potpisali takve ugovore? Ovo je surovi profesionalizam. Trenerska organizacija ne može sada da uđe u klubove i traži nešto od njih. Klubovi su samostalni i imaju pravo da rade kako žele. Zato savetujemo trenerima da nam se obrate pre potpisivanja ugovora. Imamo advokate, pravnike koji mogu da im pomognu. Zato im i govorimo da pitaju i traže savet. Za trenera je najvažnije šta je potpisao. Kada dođe do raskida ugovora, onda sve može da bude mnogo teško ili mnogo lako, u zavisnosti od onoga što je dogovoreno. Kada se ugovor potpisuje, važno je da rukovodstvo ima strpljenja i da treneru omogući da traje duže, umesto pet ili šest utakmica. Tako možemo da pomognemo. Kada dođe do raskida, a trener je već potpisao ono što je potpisao, onda teško možemo nešto da učinimo. Situacija je prilično teška".

Foto: MN Press

 

Zašto se poverenje u trenere tako lako gubi?

"Ne znam. Stalno se govori da su za sve krivi treneri. Ne slažem se s tim. Imamo dobre i talentovane trenere. Treba ih otkriti, zaštititi, imati strpljenja za njih i dati im šansu. Naši klubovi nikako da shvate ono što sam naučio radeći u sedam ili osam zemalja. Bio sam uspešan, osvajao trofeje, ali sam dobijao i otkaze. U tri zemlje bio sam trener godine. Prošao sam sve. U svakom klubu najvažniji segment jeste trener. On je najvažniji čovek, čak važniji i od onoga ko je uložio novac. Oko njega se sve vrti. Može da popravi igrača, da od lošijeg napravi malo boljeg, ali ne preko noći. Od njega mnogo toga zavisi. Kod nas se, nažalost, ustalilo mišljenje da je trener potrošna roba i da nije bitan u klubu, kao i da su sportski direktori važniji. Čak ni vodeći klubovi kod nas danas nemaju strpljenja. Zašto je to tako, ne znam. Tek sam dva meseca na funkciji predsednika trenerske organizacije. Mnogo toga sam pročitao i pregledao, ali mi zaista nije jasno zbog čega klubovi tako lako gube strpljenje sa trenerima. Ako ste mu već dali šansu, istrpite ga. Zato sam i uputio apel klubovima da imaju malo više strpljenja, naročito ako su se već odlučili za mlađe trenere".

Da li je problem dodatno izražen zbog smanjenja lige i borbe za opstanak?

"I to je jedno opterećenje. Svi se bore da budu među šest. Hajde da kažemo da se četiri kluba bore za Evropu, a ostali za opstanak. To sputava rad trenera, koji bi možda dali šansu nekim mlađim igračima, ali zbog rezultata ne mogu. Taj prokleti rezultat, od toga se živi. Ipak, ne znači da ćeš, ako danas smeniš trenera, sutra procvetati ili uraditi nešto posebno. To su isti igrači. Potrebna je dublja analiza. Da li je pogođen prelazni rok? Kakav je profil igrača potreban tom klubu? To su pitanja na koja treba odgovoriti. Druga je stvar ako klub izađe i kaže da nije zadovoljan stručnošću trenera i da ga zbog toga smenjuje. Onda je to u redu. Možda trener nije dovoljno dobar, možda ne vodi dobro treninge ili njegov rad nije ono što se očekivalo. Ovde se, međutim, uglavnom kaže da nije napravljen dobar rezultat. A šta je garancija da će sledeći trener ostvariti bolji rezultat? Takve garancije nema. Bojim se da bi ove poslednje smene mogle dodatno da uruše ugled naše trenerske struke. Nije naša trenerska struka kriva za sve u srpskom fudbalu. Naravno da ima i naše odgovornosti, od toga ne bežimo, ali naši treneri i danas rade u inostranstvu i ostvaruju dobre rezultate. Slaviša Jokanović radi u Švajcarskoj, Vladan Milojević je u Kini, Vuk Rašović ima dobar posao, a i Miloš Milojević, kao i Marko Nikolić, da ne nabrajam sad sve. Naši treneri pokazuju da imaju kvalitet, ali im je potrebno strpljenje".

Rekla bih da ste posle svega pesimista da će biti pomaka kada nam je struka u pitanju?

"U jednom trenutku bio sam optimista. Sada sam i ja razočaran brzinom kojom se treneri smenjuju. Moramo da razmislimo o rešenju, eventualno da posredujemo u odnosima i razgovorima između trenera i klubova. Treneri pre svakog potpisivanja ugovora moraju da se konsultuju sa dobrim pravnicima, a mogu da se obrate i nama u trenerskoj organizaciji. Na raspolaganju smo im. Kada dođe do odlaska, tada je već kasno. Odluka je već doneta", zaključio je Dragomir Okuka, jedan od najboljih srpskih stručnjaka starije generacije. 

Dragomir Okuka ostavio je značajan trag u evropskom i azijskom fudbalu. Sa Obilićem je osvojio prvenstvo SR Jugoslavije u sezoni 1997/98, dok je sa Legijom iz Varšave 2002. godine stigao do titule šampiona Poljske i trofeja kupa. Sa kineskim Đangsuom osvojio je Superkup Kine 2013. godine.

Za uspehe u trenerskom poslu nagrađen je priznanjem za najboljeg trenera tri puta. 

Zatrešće se Srbija: Nenad Lalatović se vraća na mesto uspeha?Samo u srpskom fudbalu, klupa električna, a fotelje sigurne: Sedam otkaza za 11 kola, ko sledeći "leti"?I Saša Ilić može da odahne: Pred gostovanje u Pančevu trener Partizana nije mogao da dobije bolje vestiKo je sledeći kandidat za otkaz?