Šesta uzastopna medalja za novi početak

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je šestu uzastopnu, a ukupno devetu medalju na prvenstvima Evrope. Iako, kada se ovako pogleda, deluje da je ovaj rezultat samo nastavak niza uspeha na kontinentalnim šampionatima, ova bronza zapravo može da predstavlja novi početak ženskog nacionalnog tima. Ne samo zato što ovo odličje dolazi posle sušnih 2024. i 2025. godine, već zbog toga što je za većinu odbojkašica prvo osvojeno u dresu reprezentacije.

Prirodno, Olimpijske igre u Parizu označile su silazak sa scene velikog broja odbojkašica koje su Srbiji donosile svetske i evropske titule u nizu. Sportska javnost je na osnovu rezultata u mlađim kategorijama očekivala da će generacija 2004. koja sada čini okosnicu tima uz podršku iskusnijih, pre svih Tijane Bošković, i povratkom najtrofejnijeg trenera Zorana Terzića, nastaviti da osvaja medalje na najvećoj sceni. Ipak, Liga nacija u 2025. i 2026. kao i prošlogodišnje svetsko prvenstvo pokazali su da proces sazrevanja nije nimalo lak.

Sledeći cilj se zna. Olimpijska viza za Los Anđeles 2028. Nju valja izboriti kroz naredne dve Lige nacija i Svetski kup u Americi. A da je reprezentacija mnogo više od igre na terenu i sportskog rezultata pokazali su Tijana Bošković i Zoran Terzić.

Sa porazima došle su i sumnje u mogućnosti ove nove generacije. Da li su dostojne naslednice velikih šampionki iz prethodnih petnaestak godina? Zato je pobeda nad Poljskom u meču za bronzu, ili bolje reći, način na koji je ostvarena veliki zalog za budućnost srpske ženske odbojke. Bilo je momenata u prethodne dve godine kada bi ova nova generacija zaista zablistala i pokazala talenat i potencijal koji poseduje. Ali, nije bilo kontinuiteta, i što je dodatno zabrinjavalo, kada stvari krenu po zlu, ova ekipa nije pronalazila način da se izdigne iz problema.

Način na koji je Srbija izgubila od Turske u polufinalu pred prepunim tribinama "Sinan Erdem" dvorane izazvao je bojazan da bi odbojkašice Srbije iz Istanbula mogle da se vrate bez medalje. Ipak, posle jednog od najtežih poraza u novijoj istoriji ženske odbojke, ne samo zbog ubedljivog rezultata, već više zbog prikazane igre, na ovom ispitu zrelosti Srbija je položila. Kako je i sam selektor Terzić rekao, ni on nije očekivao toliko kvalitetniju partiju samo 24 sata posle poraza od domaćina. Da stvar bude bolja, u svakom od setova koje je srpski tim dobio, Poljakinje su bile te koje su imale prednost. Ni u tim trenucima naša reprezentacija nije gubila koncentraciju i veru u pobedu. Protiv silno motivisane Poljske, koja na medalju čeka od 2009. godine, predvođene najiskusnijim Majom, Tijanom i Minom, svaka od devet debitantkinja na evropskim prvenstvima dala je svoj doprinos da se medalja na kraju nađe oko vrata. Za nadati se, prva od mnogih za ovu novu generaciju.

Sledeći cilj se zna. Olimpijska viza za Los Anđeles 2028. Nju valja izboriti kroz naredne dve Lige nacija i Svetski kup u Americi. A da je reprezentacija mnogo više od igre na terenu i sportskog rezultata pokazali su Tijana Bošković i Zoran Terzić. Tijana je svoju medalju poklonila Minji Osmajić koja se povredila pred početak eliminacione faze, a Terzić svoju najmlađoj Nađi Antonović koja je celo leto bila sa timom, ali je za ovo prvenstvo bila prekobrojna. Ali, uz Kurtagić, Uzelac, Ivanović, Ticu, Čajić, Zubić, Gočanin i druge, predstavlja snagu Srbije za budućnost posle Los Anđelesa.