Marko Pavlovski se vratio tamo gde je sve počelo: Od Bloka 1 do evropskog trona i nazad

Nekada je sa terena između zgrada u novobeogradskom Bloku 1 sanjao velike fudbalske snove. Kasnije je kao kapiten poveo Srbiju do evropskog zlata, igrao u klubovima širom Evrope i 13 godina gradio karijeru van svoje zemlje. Danas se Marko Pavlovski vratio tamo gde je sve počelo, sa željom da svoje iskustvo prenese na nove generacije i pomogne im da naprave prve korake ka sopstvenim snovima.

Fudbal je u njegov život ušao veoma rano. Sa ocem i bratom počeo je da igra upravo na terenima Bloka 1, a sa osam godina počeo je da trenira. Već sa 11 prešao je u Radnički Novi Beograd, dok je dve godine kasnije stigao u OFK Beograd, gde je prošao omladinsku školu, debitovao za prvi tim i dobio kapitensku traku.

Kapiten je bio i u mlađim reprezentativnim selekcijama Srbije, a najveći trenutak stigao je 2013. godine u Litvaniji. Kao predvodnik generacije "orlića", Pavlovski je podigao pehar namenjen prvaku Evrope do 19 godina, prvi takav trofej u istoriji samostalne Srbije.

Put do evropskog trona, međutim, nije bio bez prepreka. Samo dve godine ranije doživeo je jedno od najvećih razočaranja u karijeri. Pripremao se sa reprezentacijom za Evropsko prvenstvo do 17 godina, koje je održano u Srbiji. Bio je kapiten, prošao kompletne pripreme, a onda, nekoliko dana pred početak turnira, saznao da se ne nalazi među 18 igrača na konačnom spisku.

Iako nije bio deo ekipe na terenu, ostao je uz svoje saigrače i bodrio ih sa tribina. Kada se vratio kući, bio je spreman da odustane od fudbala.

"Ostao sam sa ekipom, bio uz svoje drugare i bodrio ih sa tribina. Kada sam se vratio kući, rekao sam: ‘Ja više ne igram fudbal", priseća se Pavlovski.

U tom trenutku presudnu ulogu odigrala je porodica. Umesto pritiska da nastavi, dobio je slobodu da sam odluči šta želi.

"Rekli su mi samo da je najvažnije da radim ono što volim, da budem ispunjen i srećan i da će sve ostalo doći, šta god da odlučim. Nije mi dugo trebalo. Ljubav prema fudbalu bila je jača."

Samo dve godine kasnije, upravo on je kao kapiten predvodio Srbiju do evropske titule.

Profesionalni put potom ga je odveo van granica Srbije. Tokom 13 godina igrao je u Portugalu, Belgiji, Belorusiji, Litvaniji i Crnoj Gori, noseći između ostalih dresove Porta, Dinama iz Minska, Suduve i Budućnosti. Paralelno sa fudbalom ulagao je i u obrazovanje. Nakon Sportske gimnazije usmerio se ka menadžmentu u sportu, želeći da iskustvo sa terena jednog dana iskoristi za rad sa mladima.

Za "24/7" govorio je nekadašnji zlatni "orlić" Marko Pavlovski, koji se posle više od decenije u inostranstvu vratio u Srbiju.

"Voleo bih da što više mališana vratimo na teren, da zavole fudbal, igru i sport, i da znaju da je moguće krenuti sa terena poput onog u Bloku 1 i jednog dana leteti na krilima svojih snova", izjavio je on.

Povratak u Srbiju za njega nije bio samo povratak porodici i prijateljima. Bio je to i povratak fudbalu iz drugačije perspektive – sa željom da znanje i iskustvo koje je godinama sticao u evropskim klubovima prenese onima koji tek počinju.

Posebno ističe promene koje su se dogodile u uslovima za razvoj mladih sportista i ulaganja u sportsku infrastrukturu.

"To je nebo i zemlja u odnosu na vreme kada sam ja počinjao. Danas deca u Srbiji imaju uslove za trening i razvoj kakve možete da vidite u bilo kojoj evropskoj zemlji. Svaka čast državi i njenim institucijama koje su prepoznale koliko je važno ulagati u sport i obezbedile preduslove za stvaranje novih fudbalskih zvezda", ističe Pavlovski za portal "24/7".

Upravo zato njegov povratak ima i simboliku. Vratio se na teren na kojem je kao dečak napravio prve fudbalske korake i ovog leta pokrenuo besplatni kamp "Marko Pavlovski – Blok 1 to Europe".

Ideja je jednostavna – da neka nova deca upravo na tom mestu zavole fudbal, nauče prve fudbalske lekcije i možda jednog dana krenu putem koji je nekada prošao i sam Pavlovski.

Ovog puta on nije dečak koji sanja Evropu, već čovek koji želi da pomogne drugima da do nje stignu.

Pavlovski je uključen i u projekte Fudbalskog saveza Srbije posvećene razvoju baznog fudbala, a posebno mu je drago što sve više prostora dobijaju i devojčice. Jedan od projekata koji izdvaja jeste UEFA program "Disney Playmakers", namenjen upravo najmlađim devojčicama koje kroz igru i poznate Diznijeve junake prave prve fudbalske korake.

Ta priča za njega ima i ličnu dimenziju, jer njegova sedmogodišnja ćerka takođe obožava fudbal.

"Fudbal nije samo za dečake. Važno je da i devojčice dobiju prostor da se zaljube u igru", rekao je Pavlovski.

Njegovo ime se prethodno našlo u medijima i zbog objave na društvenim mrežama posvećene žrtvama tragedije u Novom Sadu. Pavlovski objašnjava da je njegova poruka bila izraz saosećanja sa žrtvama i njihovim porodicama i da nije predstavljala političko svrstavanje.

"Nikada nisam bio politički opredeljen. Politiku ne poznajem i njome se ne bavim. Moje ime je čitav život bilo vezano za fudbal, porodicu i sport i želim da tako ostane", rekao je Pavlovski.

Danas želi da se fokusira na teme koje smatra važnim za budućnost sporta – kako deci omogućiti što bolje uslove, sačuvati talenat i pomoći novim generacijama da naprave velike rezultate.

U toj priči posebno mesto ima i novi projekat, TV Arena sporta -  Arenica, posvećen najmlađim fudbalerima. Ideja je da u centru pažnje ne budu samo rezultati i pobede, već ono zbog čega se fudbal u detinjstvu i zavoli – igra, druženje, smeh, izazovi i sportski duh.

Školice fudbala i najmlađi igrači dobiće svoj prostor, a Pavlovski priliku da iskustvo iz profesionalnog fudbala prenese deci koja tek obuvaju prve kopačke.

Njegova priča tako dobija novi početak. Nekada je sa terena u Bloku 1 krenuo prema Evropi i kao kapiten stigao do njenog vrha. Danas se vratio na isto mesto, ali sa drugačijom ulogom – da nekom novom dečaku ili devojčici pokaže da veliki fudbalski snovi i dalje mogu da počnu na malom terenu između zgrada.