Ako je ovako bilo protiv Grčke, šta da očekujemo protiv Holandije?

Srbija je protiv Grčke povela u četvrtom minutu, a izgubila u nadoknadi. Između ta dva gola stalo je mnogo više od jednog poraza na početku Lige nacija. Grčka je imala više lopte, duže određivala ritam i ostavila utisak ekipe koja jasnije zna šta želi. Zato pred nedeljni dolazak Holandije pitanje nije samo može li Srbija da odigra bolje. Pitanje je kakav tim Srbija pokušava da postane.

Povratak Dušana Tadića bio je jedna od najboljih stvari koje su se dogodile "orlovima". Kapiten je odmah asistirao Andriji Živkoviću, a njegov kvalitet i sve što je tokom karijere dao reprezentaciji opravdavaju odluku da ponovo bude u timu. Isto važi i za Sergeja Milinkovića-Savića: Srbija nema toliko igrača njegovih sposobnosti da bi se olako odrekla njegovog iskustva. Njih dvojica mogu da pomognu ekipi, a mlađi fudbaleri imaju od koga da uče.

Upravo zato je ono što se dogodilo posle vodećeg gola toliko zabrinjavajuće. Srbija je na terenu imala igrače za koje s razlogom kažemo da "znaju fudbala", ali nije uspela da zadrži loptu i uspostavi kontrolu protiv mlade, poletne Grčke. Sergej je učestvovao i u akciji za gol, pronašavši Tadića pre asistencije Živkoviću. Dakle, kvalitet za velike poteze postoji. Ono što protiv Grčke nije postojalo dovoljno dugo jeste igra koja te poteze povezuje.

Dušan Tadić je posle utakmice za TV Arena sport rekao da je reprezentacija u pojedinim trenucima dala rivalu previše inicijative. Video je i zajedništvo i borbu, zbog čega nije želeo da poraz izbriše sve dobro iz tog meča. Ipak, teško je zaobići činjenicu da je Grčka, uprkos golu za pobedu tek u finišu, najvećim delom susreta izgledala sigurnije u ono što radi.

Šta je, onda, cilj Srbije u ovom ciklusu? Ako su iskusni igrači oslonac, kako će se oko njih graditi tim koji može da drži posed, izlazi iz pritiska i nameće svoju igru? Ako je cilj smena generacija, kakvu ulogu u njoj dobijaju mlađi fudbaleri? Povratak Tadića i Sergeja mogao bi da bude dragocen upravo ako uz njih mlađi budu napredovali, a reprezentacija iz utakmice u utakmicu dobijala jasniji način igre. Posle Grčke, međutim, još se ne vidi dovoljno kako bi taj put trebalo da izgleda.

To ne znači da se takav tim ne može izgraditi. Paunoviću i igračima potrebno je vreme, a značajno je i to što su se reprezentativci ponovo okupili oko zajedničkog cilja. Kult reprezentacije ne nastaje za jednu utakmicu. Ipak, vreme samo po sebi neće rešiti ono što je Grčka pokazala. Napredak će morati da se vidi u tome kako Srbija reaguje kada izgubi inicijativu, koliko brzo vraća loptu i da li može da igra kao celina, umesto da čeka potez pojedinca.

Holandija takođe ima svoje probleme. Ćavi Ernandes je posle remija sa Nemačkom priznao da je njegov tim bio nervozan i gubio previše duela u prvom poluvremenu. Povredio se i Brajan Brobi, pa će selektor tražiti još jednog napadača, ali Ćavija je ohrabrilo drugo poluvreme: Holanđani su podigli intenzitet, preuzeli inicijativu i golom Kodija Gakpa u nadoknadi došli do boda. Ni Jirgen Klop nije bio potpuno zadovoljan Nemačkom, koja čeka nalaze povređenih Džamala Musijale i Kaija Haverca. Oba srpska rivala imaju šta da poprave, ali Holandija je već pokazala sposobnost da tokom meča promeni njegov tok.

U nedelju se zato neće odlučivati samo o bodovima. Biće to prilika da vidimo može li Srbija da pruži odgovor na pitanje koje je ostalo posle poraza od Grčke. Tadić i Sergej zaslužuju mesto u toj priči. Mlađi igrači zaslužuju priliku da uz njih rastu. Sada je na Paunoviću i ekipi da pokažu kakav fudbal sve te igrače spaja i da li je smena generacija kroz dobru igru cilj koji Srbija zaista može da ostvari.