Jurij - Rus koji je zbog crno-belih došao u daleki Kazahstan: Maštao sam o derbiju, Sale ima "srce" Partizana

/Od izveštača Arene sport u Kazahstanu - Luka Marković/

Nešto više od 4200 kilometara nalazi se između Beograda i Kostanaja. Duplo manje, ali nikako zanemarljiva, jeste distanca između prestonice Rusije i ovog grada na severu dalekog i velikog Kazahstana. I možda igrači Partizana nisu mogli očekivati veliku podršku od svojih navijača upravo zbog udaljenosti lokacije, ali deluje da će je i te kako imati - ne brojčano kako su navikli, ali i te kako srčano. 

Zašto pominjemo Moskvu? Pred okršaj, najavljeno je da će nekolicina pristalica CSKA iz Moskve pokušati pronaći svoje mesto na gradskom stadionu u Kostanaju, kako bi još jednom učvrstile bratske odnose između dva klupa. A među ovim pasioniranim navijačima, posebno se izdvaja Jurij, koji je samoinicijativno doputovao iz takozvane, tolstojevski nazivane, "azijske prestonice" kako bi pratio crno-bele. 

Zašavši u njegovu priču, otkrili smo da njegova seže znatno dalje od ovog jednog, ali svakako impresivnog puta. Jurij, inače državljanin Rusije i stanovnik Moskve, provodi značajno vreme u Beogradu, u kojem je jedno vreme bio i stacioniran, a kao zaljubljenik u "armejce", polako je razvio afinitete i prema "parnom valjku". Afiniteti su definitivno slaba reč za privrženost kakvu je ovaj momak pokazao svojim postupcima, a zatim i pokušao da objasni u razgovoru za portal Arene sport, koji smo obavili sa njim u toku treninga Partizana, na kojem je oduševio i pripadnike uprave, članove kluba, kao i sve prisutne predstavnike medija. 

"Ja sam osetio prvu vezu sa Partizanom još u detinjstvu. Video sam snimak navijača kako su pevali i slavili jednu od titula i baš sam bio oduševljen. Tada je počela da se razvija priča, kao i odnos između Partizana i CSKA, za koji i ja navijam. Gledao sam bukvalno svaku utakmicu, slušao sve pesme, naučio ih zajedno sa jezikom i maštao da dođem u Beograd na derbi, ili bilo koji drugi meč. Moja prva utakmica je bio 'večiti derbi' 2014. godine, pre kojeg je bila ona čuvena utakmica Srbija-Albanija", započeo je Jurij razgovor za naš portal. 

Malo je reći da je ovaj pasionirani navijač imao vatreno krštenje - bio je to okršaj Crvene zvezde i Partizana, kada je Nikola Drinčić postigao spektakularni pogodak iz slobodnog udarca u 77. minutu i tako odlučio pitanje pobednika. 

"Dobili smo 1:0, gol je dao Drinčić, tako se zove, iz slobodnog udarca, mislim da je bio 77. minut", prisetio se zadovoljno naš sagovornik. 

"Nije mi teško, volim to, želim da putujem jer meni to znači. Znam da je Kazahstan za navijače Partizana daleko i onda ja moram da dođem da podržim jer neće biti veliki broj navijača jer je vrlo udaljeno. Ja sam blizu i zato mi je to obaveza!"

I nije samo sada... 

Dobio je Jurij priliku da se upozna sa predstavnicima Partizana u Tobolu, među kojima je bio i generalni direktor Partizana, Danko Lazović. Iako je daleko "zlatno vreme" kada je aktuelni funkcioner nosio crno-bele boje, Jurij ga se i te kako setio po njegovim partijama u dresu Zenita iz Sankt Peterburga, kada je Danko svojstveno sebi govorio da je ruska liga "njegova sudbina". 

Interesovala nas je i ljubav prema CSKA - gde su bili prvi počeci i kako je došlo do konekcije... 

"Pa isto, moj otac i deda su navijali za CSKA", rekao je Jurij u duhu porodične tradicije i potom izdvojio omiljenu utakmicu Partizana, koja, pomalo ironično, nije bila fudbalska: 

"To je bilo pre dve godine, finale ABA lige - Partizan - Zvezda. Sećam se, nisam imao karte isto ovako, došao sam na stadion i neki čovek mi je rekao: 'Evo, imam ja'. I super je mesto bilo, blizu klupe. Slučajno sam je našao, imao sam nadu, išao sam ka 'Areni' i uspeo sam. Tamo sam video Novicu Veličkovića i Sašu Zdjelara. Posle su mi oni rekli: 'Ajde brate, dolazi sa nama'. Možda zbog toga baš pamtim tu utakmicu, zato mi je omiljena. Najvažnije - pobedili smo". 

Bilo je zanimljivo čuti kako Jurij gleda na tu posebnu konekciju između navijača Partizana i CSKA, ali i između dva naroda koja su, uprkos neprilikama nevezanim suviše za sportske terene i hale, uvek ostajala u prijateljskim odnosima. 

"Uvek kada dolazim na tribinu, čujem reči Rusija i CSKA. Uvek sam dobrodošao. Na tribini, kada se čuje da sam Rus, uvek to izazove reakciju, bude baš prijatno. Uvek sam dobrodošao. Lepo je čuti kada ljudi kažu: 'Evo ti karta za utakmicu; evo ti pivo'. Uvek su Srbi bili topao narod". 

Izdvojio je Jurij i svojeg omiljenog igrača u crno-belom dresu, a možemo reći da se njegove emocije poklapaju sa većinom pristalica "parnog valjka". 

"Za mene je najbolji Bogdan Bogdanović. Video sam ga u 'Areni' i napravio sam sliku sa njim. Naravno, i Saša Ilić. I sa njim imam sliku, kada sam došao u Beograd zbog utakmice CSKA - Crvena zvezda (smeh). Tada je još igrao. Znam kako ga navijači podržavaju, kako ga vole, i baš zato je on bitan igrač za mene lično", kazao je Jurij i potom nastavio da govori o važnosti postavljanja Saše Ilića na klupu Partizana :

"Naravno da je važno, zato što se treneri stalno menjaju i nije bilo tog trenera koji ima baš to 'srce Partizana'. Možda baš zato on ostane duže i napravi neku istoriju". 

Iako smo prokomentarisali da "parni valjak" nije osvojio titulu od 2017. godine, kada je Marko Nikolić sa svojom ekipom izvršio neverovatan preokret u završnici prvenstva i sa crno-belima "preskočio" Crvenu zvezdu u plej-ofu, naš sagovornik je ostao dosledan svojim uverenjima - Partizan cilja na titulu i ove godine! 

"Kako da ne! Mislim da je ove godine moguće. Biće teško, ali što da ne. Moramo da imamo nadu i možda se desi baš ove godine", dovršio je Jurij svoj razgovor za Arenu sport.

Valja napomenuti da je takvo oduševljenje izazvao Jurij kod članova i pristalica kluba, da mu je u prvih nekoliko sekundi razgovora obezbeđena karta za utakmicu, koju će sa zadovoljstvom pratiti iz gostujućeg sektora, u društvu stotinak "grobara" - što ruskih, što srpskih, mada je očito već da nacionalnost na južnoj tribini nikakve veze nema sa ljubavlju prema klubu, kojom se pristalice kao naš sagovornik godinama unazad, čini se sa pravom, diče.