Džaba vam novci, moji sinovci

Samo par nedelja posle finala Svetskog prvenstva u Sjedinjenim Američkim Džavama, Kanadi i Meksiku, dok su se još slegali utisci o apsolutnoj vladavini Španije fudbalom, prijatnim i razočaravajućim nastupima nekih drugih selekcija, benefitima i štetnim posledicama megalomanskog proširenja broja učesnika Mundijala, otvorenom i bahatom uplivu politike i biznisa u sport tokom 23. SP... fudbalska planeta se iz temelja (za)tresla. 

Nepunih nedelju dana, koliko je prošlo od raskrinkavaja skandaloznog, netransparentnog i neargumentovanog pokušaja predsednika Međunardone fudbalske federacije, Đanija Infantina, da ustupi i bogato naplati 20 odsto komercijalnih prava na organizovanje Svetskih prvenstava i drugih FIFA takmičenja, rođenom bratu zeta prvog čoveka SAD, Donalda Trampa, do gubitničkog povlačenja Švajcarca i njegovih (in)direktnih biznis kompanjona, pred složnom pobunom Konfederacija, Saveza, klubova, navijača, javnosti i medija. 

Na vrhuncu svoje funkcionerske moći, uveren u apsolutnu podršku "podanika", zaodenut plaštom bliskih odnosa sa predsednikom najmoćnije država sveta, prekomeran konzument mantri najsurovije verzije kapitalizma 'svi imaju cenu' i "sve je na prodaju', Švajcarac je probao da oskrnavi ono malo preostale čistote "najvažnije sporedne stvari na svetu". Tobož radi finansijske podrške "malim" igračima u tom velikom kolu zarade, dobiti i profita, gde su brojke na bankovnim računima uvek iznad svih i svega. 

 

Da je ikada čuo 'džaba vam novci, moji sinovci", iz bezvremenskog hita Đorđa Balaševića, Boža zvani Pub, Đani Infantino ne bi se drznuo da dirne u dušu fudbala. Ili bi to probao s više opreza i stila

 

I tu je napravio fatalnu grešku, jer nije računao da će ujediniti svoje neprijatelje, prethodnike, doskorašnje saradnike, Zapad i Istok, bogate i siromašne, Jug i Sever, sad' pa ko zna kad' jedinstvene u otporu ideji o pretvaranju fidbala u Vol Strit. Dobio je jasno NE trampizaciji fudbala, njegovoj prekvalifikaciji u berzansku akciju, čiji će vlasnik pre ili kasnije (za)tražiti više turnira, mečeva, reklama i TV termina, u nameri da povrati uloženo, a to povećati eksploataciju igrača i ubiti "romantiku" igre, a publiku svesti na puke kupce karata. 

Zabrojao se u svojoj matematici, ubeđen da ume da reši svaku nejednačinu. Da je uvek dovoljno da nekom nešto ćušne u džep, pa da ovaj klimne glavom na svaku njegovu sledeću viziju, odluku i manifestaciju sile, u situaciji kada FIFA kontinuirano i opako zgrće novac, ima zlatne izvore i rezerve para. Da je ikada čuo 'džaba vam novci, moji sinovci", iz bezvremenskog hita Đorđa Balaševića, Boža zvani Pub, možda se ne bi drznuo da dirne u dušu fudbala. Ili bi stavljanje prsta u oko izveo s oprezom i malo "stila". 

Ovako je prešao preko crvene linije, dobo po prstima i izgubio važnu bitku. Možda će i rat, jer bi mnogi iz Evrope, Azije, Južne Amerike, Afrike... da ga uskrate za ponovni predsednički mandat i vide novo lice tamo gde se odlučuje o sudbini Njegovog Veličanstva Fudbala. Kome nikada neće pasti na pamet ono što je Infantinu, da je fudbal finansijski instrument, Svetsko prvenstvo startap, a FIFA tehnološka kompanija. Ima "nešto" i u loptanju.