Za sada sve po redu vožnje

Bližimo se polako tek trećini odigranih mečeva Evrolige, a košarkaši Partizana za sada imaju jako dobro prolazno vreme. Posle teškog rasporeda na startu, šest gostovanja u prvih devet kola, od čega su tri bila kod glavnih kandidata za odlazak na F4, crno-beli su vezali dve pobede na svom terenu, a još dva meča pred domaćom publikom očekuju ih naredne nedelje protiv Valensije i Bešiktaša.

Posle starta iz snova i tri vezane pobede, usledila su tri očekivana poraza od Reala, Panatinaikosa i Fenerbahčea, da bi nakon toga bio upisan trijumf u "večitom derbiju". Usledilo je duplo kolo i dva gostovanja, na kojima je Partizan poražen od Asvela i Žalgirisa. Mnogi navijači smatraju da je jedini pravi kiks do sada zabeležen baš u Lionu, ne toliko zbog samog protivnika i njegovog kvaliteta, već zbog ispuštenih plus 11 na šest minuta pre kraja susreta. Ipak, Evroliga je takva, negde donese, negde odnese, a razliku prave pobede protiv "velikih", nešto što ekipi Đoana Penjaroje i dalje nedostaje.

Nedostaju španskom stručnjaku i mnogi igrači, pa od starta sezone ne može da računa na najjači mogući tim. Katalonac je kao u nekoj igrici, gde konstantno dobija nove i nove izazove, pa pokušava iz njih da izađe kao pobednik. Za sada mu to ide poprilično dobro, jer je uspeo da zabeleži nekoliko pobeda u Evroligi bez Marinkovića, Hejsa, Stivensa, Džekirija i Vilisa, dok su probleme sa povredama imali i Vilidosa, Olmen, a naposletku i Itan Tompson. Zbog svega navedenog, klub je reagovao na tržištu i doveo čak trojicu novih igrača, Rivsa, Frenksa i Krisa Silvu.

Poslednji je došao iz Fenerbahčea, gde nije imao značajniju ulogu, mada kada ste centar u sistemu Šarunasa Jasikevičijusa, onda vam je jedini zadatak da igrate odbranu, postavljate blokove i hvatate lob pasove. Mada će svakako Nikolo Meli provesti više vremena na poziciji pet od vas. Silva će biti drugi Gabonac u Partizanu, posle Stefona Lazmea, koji mu je jedan od uzora, a i navijačima Partizana je ostao u itekako dobrom sećanju. Oni se nadaju da će dobiti verziju Krisa Silve iz AEK-a, a ne ovu poslednju iz Istanbula.

Penjaroja će biti na slatkim mukama kada se konačno svi oprorave. Na papiru, a pokazuje se već i u praksi, Partizan ima znatno bolji tim nego na početku sezone. Doduše, i tada se znalo da ekipi trebaju pojačanja na pozicijama četiri i pet, naročito ako se uzme u obzir istorijat povreda koji imaju Vilis i Hejs, a da Džekiri i Lovernj nisu baš u cvetu mladosti. Vanja Marinković se oporavio od teške povrede i već na prvim mečevima pokazuje koliko će značiti ekipi, pre svega defanzivno i u šutu za tri poena.

Za sada, crno-beli voz ide po redu vožnje. Sve stanice u ABA ligi za sada je prošao bez problema i jedini je tim uz Dubai koji trenutno nema poraz. U Evroligi stvari izgledaju dosta dobro, mnogi su predviđali start od 1-6, a sada žale za porazom u Lionu. Ako Partizan iskoristi prednost domaćeg terena naredne nedelje, biće u odličnoj poziciji pred nastavak sezone. Imao bi skor 8-5, što bi predstavljalo ubedljivo najbolji start od kako se vratio u elitno evropsko takmičenje. Čak ni jedan poraz u duplom kolu ne bi bio tragičan, jer je odavno poznato da je Evroliga maraton, a ne sprint.

Međutim, ovaj Partizan ima nešto što prethodnih godina nije imao. Da, fali individualnog kvaliteta i onog čistog, prirodnog talenta, ali zato borba, upornost, energija i intenzitet igre ne nedostaju. Crno-beli ne mogu nikome da prete, ali isto tako niko ne može da upiše unapred bodove protiv njih. Odbrana je na impresivnom nivou, pa ćemo videti dokle može odvesti ovaj crno-beli voz. Za eventualno stizanje do poslednje stanice, ili da budemo realniji, plej-ofa, biće potrebno da se u napadu Karliku Džounsu pridruži još neko, pre svih Itan Tompson ili Ostin Rivs. Verovatno čak i obojica. Pa da ne bude pospani voz za Harkov, Gomelj i Lenjingrad, već brzi voz na relaciji Beograd-Istanbul-Abu Dabi.