Plaćeni odmor na kraju leta

Kao da se lopta u državnim šampionatima tek zakotrljala u novoj sezoni, a fudbaleri - isključivo oni koji nisu "dobacili" do reprezentativnog dresa - već su otišli na odmor. Plaćeni, razume se, i to u trajanju od 20-ak dana, mada je realno da bez obaveza u svojim klubovima budu maksimalno osam, kao što reče Feđa Dudić u našu kameru odmah nakon pobede njegovog Radničkog 1923 u subotnjoj goleadi na Omladinskom stadionu protiv OFK Beograda.

Istina, kada pogledam u kalendar najboljih evropskih nacionalnih liga, shvatim da su naši nešto i odigrali. Učesnici "liga petice" su, recimo, iza sebe ostavili od četiri do sedam prvenstvenih kola (Španci im kvare "prosek"), dok je većina naših klubova odigrala 10, a samo pojedini timovi devet mečeva i to zbog sticanja iskustva na međunarodnoj sceni. Pitam se kada ćemo na toj istoj sceni početi neko iskustvo i da koristimo kao podlogu za ozbiljnije rezultate? Ovako ga samo gomilamo u klupskim almanasima na stranicama posvećenim pukim učešćima, bez ikakvih dostignuća...

Zaključak bi mogao biti da sveža krv donosi rezultat, a sada, kada je prelazni rok konačno završen, jedina osveženja moguća su na klupi. Od toga posebno strahuju treneri u Radničkom i Mačvi, svesni da su naredni kandidati za odlazak na biro za nezaposlene. Možda i na letovanje na drugoj strani sveta, ali teško da im je to sada prioritet.

Uglavnom, na nikad dužu pauzu svako je od superligaša otišao sa svojim mukama. Nekima su one slatke, onim drugima baš i nisu, a definitivno je prvi utisak dosadašnjeg toka prvenstva da je Partizan na tabeli na četvrtom mestu. Otpozadi. I da nije plasiran jednu ili dve pozicije niže samo zbog gol-razlike. Crni su se oblaci nadvili nad crno-belom stranom Topčiderskog brda, a čini se da ih je vetar razvejao i preko Karaburme i Banovog brda, dok su u Zemunu, prema poslednjih informacijama, već uslovili "obilne padavine i ozbiljan kolaps u superligaškom saobraćaju".

Jedina dobra strana takvih dešavanja jeste činjenica da se na utakmice koje bi odlučivale o prvaku, kada bi se sada spuštala prvenstvena zavesa, ne bi išlo isključivo tramvajem. Takva opasnost, mora se priznati, preti donjem domu ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni. U ravnicama sa obe strane Dunava rastanak sa trenerima nije doneo željeni boljitak, dok se ovi na većim visinama još drže. Za šta, nije poznato...

Partizan je u grupi timova koji su odigrali meč manje od većine rivala, ali tek kada bi pobeda u tom jednom, jedinom susretu vredela 20 bodova mogao bi ravnopravno da se uključi u šampionsku trku. Može li neko da garantuje da bi slavio i u tih zaostalih 90 minuta?

Zvezda je samo u Surdulici ostavila dva boda zbog čega je, iako joj igra nije posebno ubedljiva, na ogromnoj udaljenosti od večitog rivala. Sa liderske pozicije gleda, pre svih, na Vojvodinu, Radnički 1923, Mladost i IMT, a zajedničko svima njima je da su promenili trenera između dve ili na samom početku tekuće sezone.

Zaključak bi mogao biti da sveža krv donosi rezultat, a sada, kada je prelazni rok konačno završen, jedina osveženja moguća su na klupi. Od toga posebno strahuju treneri u Radničkom i Mačvi, svesni da su naredni kandidati za odlazak na biro za nezaposlene. Možda i na letovanje na drugoj strani sveta, ali teško da im je to sada prioritet.