Arena Cloud

Na Mavrovskom jezeru u Makedoniji održano je Svetsko prvenstvo u šaranskom ribolovu od 02.09. do 05.09. gde su 33 reprezentacije vodile 72-časovnu borbu u uslovima koji su od sektora do sektora izgledali kao potpuno različita takmičenja. Ukrajina je demonstrirala šampionsku klasu, Mađarska i Litvanija kompletirale podijum, dok je Srbija Svetsko prvenstvo završila na 20. mestu. Iza 3,8 tona ulovljene ribe, međutim, ostale su priče koje konačna tabela ne može da ispriča.

Srbija ugostila najbolje fider timove sveta: KSR Profi Formax šesti na planeti, zapažen debitantski nastup USR Barica Povratak Srbije na svetsku scenu šarandžija: Pobeda u podsektoru i 10. mesto na planeti

Kada se posle 72 sata oglasi poslednji signal, u šaranskom ribolovu nema produžetaka. Štapovi ostaju na obali, završavaju se poslednja merenja, kalkulatori prestaju da rade i sve ono što se prethodna tri dana menjalo iz sata u sat postaje konačno. Na Mavrovskom jezeru u Makedoniji na 26-tom SP usledila je potpuna dominacija jedne zemlje - Ukrajina je novi svetski šampion. I to na način koji ne ostavlja mnogo prostora za dilemu. Ukrajinci su 26. FIPSed Svetsko prvenstvo u šaranskom ribolovu završili sa samo četiri boda, ulovljenih 435,850 kilograma ribe i čak 162 ribe. Njihova tri para ostvarila su sektorske plasmane 2–1–1. Bila je to šampionska stabilnost na vodi koja je tokom prvenstva sve samo ne stabilna. Mađarska je sa šest bodova i 229,575 kilograma osvojila srebro, dok je Litvanija, sa 12 bodova i 181,625 kilograma, stigla do bronze. To su tri reprezentacije koje sa Mavrova odlaze sa medaljama. Za sve ostale počinje analiza.

- Jezero na kojem nisu svi pecali isto prvenstvo:

Ako se završna tabela posmatra bez konteksta, propušta se možda najvažnija karakteristika ovog Svetskog prvenstva a to je da Mavrovo nije svima pružilo istu “utakmicu”. Tokom prvenstva ulovljeno je ukupno 1.428 riba, teških 3.794,715 kilograma. Prosečna težina ulova bila je oko 2,66 kilograma. Brojke deluju impresivno ali način na koji je ta riba bila raspoređena po vodi objašnjava gotovo sve što se dešavalo tokom tri dana.

U zoni A ulovljeno je ukupno 676 riba i 1.773,865 kilograma.

Zona C dala je 613 riba i 1.642,600 kilograma.

A onda – zona B.

Samo 139 riba i 378,250 kilograma.

Na istom Svetskom prvenstvu. Na istom jezeru. U istih 72 sata.

Dok su pojedini parovi morali da razmišljaju kako da održe kontinuitet ulova, drugi su satima čekali jednu jedinu priliku. Zbog toga je na Mavrovu jedna riba ponekad vredela mnogo više nego deset na drugom delu vode a ljudi koji su to pratili uživo zahvaljujući Mitar Fishing Vibes osetili su na najbolji mogući način emociju u tim momentima. Tu činjenicu treba imati na umu pre svakog ozbiljnog razgovora o konačnim rezultatima.

- Srbija - 20. mesto, 30 bodova i mnogo pitanja za period koji sledi:

Srbija je Svetsko prvenstvo završila na 20. mestu među 33 reprezentacije. Konačan bilans bio je:

30 bodova, 86,075 kilograma i 34 ulovljene ribe.

Nije to rezultat zbog kojeg će u srpskom timu biti zadovoljstva niti ga treba predstavljati drugačije. Ali jednako bi pogrešno bilo pročitati samo broj 20 i na osnovu njega donositi zaključke o svemu što se događalo na vodi jer tri srpska para pecala su tri potpuno različita takmičenja.

Luka Jegarski i Ratko Romić – oslonac ukupnog ulova Srbije

Luka Jegarski i Ratko Romić u A sektoru završili su na devetom mestu, sa 78,525 kilograma i 31 ribom. Samo taj par doneo je više od 91 odsto ukupne kilaže reprezentacije Srbije. Njihov rezultat možda najbolje pokazuje koliko je srpska priča na Mavrovu zavisila od geografije staze. Na njihovom delu vode postojala je mogućnost da se gradi rezultat, da se reaguje, menja ritam i pokušava sustizanje konkurencije.

Na žalost našeg tima preostala dva sektora realnost je bila mnogo surovija.

Janko Kovač i Milorad “Max” Trčak – jedna riba za deveto mesto

Ako postoji podatak koji najbolje objašnjava B sektor, onda je to rezultat Jana Kovača i Milorada Trčka.

Jedna riba.

2,850 kilograma.

I – deveto mesto u sektoru.

U normalnim okolnostima takva kilaža izgledala bi kao potpuni rezultatski slom. Na Mavrovu je donosila jednocifren sektorski plasman. Upravo zbog toga je trenutak kada je stigla informacija da Srbija konačno ima ribu u B sektoru izazvao jednu od najemotivnijih reakcija tokom čitavog praćenja prvenstva. Nije to bila radost zbog „jednog šarana“. Bio je to šaran koji je u tom trenutku menjao poziciju Srbije u sektoru kao I u generalnom plasmanu. Publika je to prepoznala. Među komentarima nakon prvenstva upravo se taj trenutak ponavlja kao jedan od najupečatljivijih – trenutak kada je vest stigla tokom uključenja uživo i kada je profesionalna distanca na nekoliko sekundi ustupila mesto čistoj sportskoj emociji u kojoj ni suze nisu bile po strani.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Darko Drljan i Mića Todorović – 12. mesto u C sektoru

Darko Drljan i Mića Todorović završili su C sektor na 12. mestu, sa dve ribe i ukupno 4,700 kilograma. Nekoliko riba ispod mere I dva kidanja krupne ribe koštale su Srbiju bolje pozicije u sektoru a samim tim I u generalnom plasmanu.

Tako je konačna srpska računica glasila: 9 + 9 + 12 = 30 bodova.

Dovoljno za 20. mesto. Ne za ono po šta je Srbija došla na Mavrovo. Ali dovoljno jasno da pokaže gde završava emocija, a gde mora da počne stručna analiza.

- Rezultat se ne brani - rezultat se analizira:

Posle velikih takmičenja najlakše je pronaći krivca. Mnogo je teže pronaći odgovor. Srpskom šaranskom ribolovu sada je potreban upravo ovaj drugi pristup. Zašto je napravljena određena taktička odluka? Šta su najbolje reprezentacije radile drugačije? Koliko je moglo da se pripremi za specifičnosti Mavrova? Šta je urađeno dobro i mora da ostane deo sistema, a šta mora da se promeni pre sledećeg Svetskog prvenstva? To su pitanja koja pripadaju ljudima koji se ovim sportom ozbiljno bave. Jedno, međutim, ne bi smelo da bude predmet rasprave.

Reprezentacija Srbije mora biti iznad pojedinačnih klubova, grupa i ličnih odnosa,mora biti iznad svega. Kritika je neophodna u svakom sportu koji želi da napreduje. Ali između stručne kritike i rušenja sopstvene reprezentacije postoji ogromna razlika. Mavrovo nije donelo Srbiji rezultat koji je želela. Sada treba da donese znanje zbog kojeg će sledeći biti bolji. I verujem da hoće,daćemo sve od sebe da tako bude. Vreme je da se cela šaranska zajednica ujedini oko jedne ideje I jednog cilja a to je – REPREZENTACIJA SRBIJE.

- Svetsko prvenstvo nije samo ono što piše na vagi:

Tokom nekoliko dana Mavrovo je postalo mali centar svetskog ribolova. Na istom mestu našle su se 33 reprezentacije, različite škole šaranskog ribolova, različiti jezici i desetine godina iskustva. Takmičenje je bilo žestoko I,rekao bih,nikad neizvesnije. Van vode slika je često bila potpuno drugačija. Razgovori između reprezentacija, razmena iskustava, ljudi koji se možda prvi put sreću i već nekoliko sati kasnije razgovaraju kao stari poznanici – upravo je tu najlakše razumeti zbog čega ovaj sport opstaje i raste.

Domaćin je imao i trenutke u kojima su se otvarala pitanja na koja je bilo potrebno dati jasan odgovor. Veliko međunarodno takmičenje mora imati transparentnost kao standard i nijedan problem ne treba gurati pod tepih. Ali isto tako bilo bi nepravedno ne istaći rad velikog broja sudija, volontera i organizacionog osoblja koji su danima živeli sa prvenstvom. Mnogi od njih nikada neće završiti na fotografiji sa peharom. Bez njih, međutim, fotografije sa peharom ne bi ni postojale.

- Kada publika nije na jezeru, jezero mora do publike:

Još pre početka prvenstva postojalo je jedno pitanje: kako događaj koji se odvija na kilometrima obale i traje 72 sata približiti čoveku koji prvenstvo prati iz Beograda, Sarajeva, Podgorice,Zagreba,Minhena ili bilo kog drugog dela Evrope?

MFV projekat na Mavrovu bio je pokušaj da se pronađe odgovor. Studio uz samu stazu, direktna uključenja iz sektora, razgovori sa učesnicima, fotografije, informacije sa vode i rezultati koji su se menjali iz sata u sat trebalo je da publici daju nešto što šaranski ribolov retko ima – osećaj prisustva. Najbolju ocenu toga nisu dali ljudi koji su projekat stvarali. Dala ju je publika.

U stotinama poruka posle prvenstva ponavljala se gotovo ista rečenica: "Imali smo osećaj kao da smo bili tamo".

Jedan od gledalaca opisao je praćenje prvenstva rečima da je kroz prenose mogao da vidi „svaki ulov, nervozu, radost i emocije takmičara“. To je možda važnije od bilo koje statistike pregleda jer šaranski ribolov nikada neće postati veliki medijski proizvod samo tabelama. Mora dobiti ljude, priče, lice i emociju.

Podrška projektu MFV (Mitar Fishing Vibes) od strane glavnog sponzora Carp Arena Live kao i partnera projekta i ljudi koji su prepoznali tu ideju omogućila je da se takav koncept na Mavrovu realizuje sa same obale jezera. Ali pravi test tog projekta bio je gledalac sa druge strane ekrana.

Sudeći po reakcijama – Mavrovo je stiglo do njega.

- Poslednji pogled na jezero Mavrovo:

Posle završne ceremonije Mavrovo je ponovo počelo da liči na jezero. Zastave su se polako sklanjale. Reprezentacije su pakovale opremu. Ljudi koji su prethodnih dana gotovo živeli jedni pored drugih počeli su da se pozdravljaju. Jedni sa medaljama. Drugi sa razočaranjem. Treći već sa mislima o narednom prvenstvu. Ukrajina iz Makedonije odlazi kao svetski prvak, Mađarska nosi srebro a Litvanija bronzu. Srbija ne nosi medalju, nosi rezultat koji mora ozbiljno da analizira. I možda upravo tu počinje najvažniji deo priče jer reprezentacija ne počinje prvog dana Svetskog prvenstva. Ona se tog dana samo pojavi pred svetom. Sve ono što će svet tada videti – sistem, pripremu, zajedništvo, kvalitet i rezultat – gradi se mnogo ranije. Zbog toga za srpski šaranski ribolov 26. Svetsko prvenstvo ne bi smelo da se završi poslednjim merenjem na Mavrovu.

Naprotiv.

Mavrovo je završeno. Sledeće Svetsko prvenstvo počinje danas.

72 sata Mavrova: Ukrajina na krovu sveta, Srbija pred ogledalom

Zelimo da Arena Cloud radi brzo, sigurno i korisno za vas.